Čak i kada ima neuspešnu sezonu, on je završi kao šampion - Đovani Gvideti

Mogu da ga ne vole, mogu da govore da im nije simpatičan, mogu da diskutuju o srebrnim i bronzanim medaljama koje je osvajao na reprezentativnoj sceni i pričaju da je gubitnik, ali kad je klupska pozornica u pitanju moraju da priznaju da je čovek rođeni šampion. Sinoć je Đovani Gvideti stigao do šestog trofeja u Ligi šampiona! Da, šestog. Mnogi veliki klubovi ne mogu da se pohvale ni sa dva ili tri pehara, a on svoje ne može da prebroji na prstima jedne ruke. Sve je osvojio vodeći Vakifbank.

To je klub koji je bez sumnje najbolji na svetu u 21. veku, a iza njega je jedna, da kažemo, neuspešna sezona koja se završila na evropskom tronu. Čak i kada im ne ide sve kako je planirano i igraju slabije nego što se od njih očekuje - oni su ponovo prvaci Evrope. To jasno opisuje veličinu ovog kluba...

Prošla takmičarska godina bila je fantastična za kolektiv iz Istanbula. Učinak je bio - pet od pet. Bili su najbolji u prvenstvu Turske, Kupu, Superkupu, Ligi šampiona i Svetskom klupskom prvenstvu. Kad posle toga dođe sezona u kojoj osvojite samo Kup i Ligu šampiona, onda naravno da ne možete da budete u potpunost zadovoljni.

Ipak, ponosni su svi u Vakifu zbog ovakvog raspleta. Još veću težinu ima ovaj evropski trofej za Đovanija Gvidetija zbog teških dana koje je proživeo neposredno pre finala...

Njegova majka Laura je preminula, a on posle tog tragičnog događaja nije imao previše vremena da tuguje u miru, jer je morao da priprema ekipu za duelu u Torinu.

"Prvi put posle osvajanja poslednjeg poena, nisam mogao da slavim. Morao sam da budem jak i da se kao takav predstavim ekipi, ali da sam zagrlio još dve igračice, zaplakao bih. Još zadržavam suze, čuvam ih za kasnije", rekao je posle meča Gvideti.

GVIDETIJEVI TROFEJI SA VAKIFOM - 27

6 Liga Šampiona

4 Svetska klupska prvenstva

7 Prvenstva Turske

6 Kupova Turske

4 Superkupa

Svestan je Italijan da je iza njegovih izabranica jedno teško putovanje... Mnogi su sumnjali u njih, davali veće šanse drugim ekipama - ali oni su završili sezonu na istom mestu kao i pre godinu dana. Na evropskom tronu...

"Veoma teška sezona za nas, imali smo novi tim, bilo je potrebno mnogo vremena da se razumemo i upoznamo. Izgubili smo mnogo važnih mečeva, ali smo svaki put uspevali da se vratimo jači. Ovaj tim je nesalomiv, pokazalo se to i u finalu. Rekao sam devojkama da smo mi kao hidra, životinja kojoj ako odsečeš glavu, izrastu dva nova pipka. Nama su odsecali glavu više puta i ona je uvek ponovo izrasla...".

Vakif je izgubio Superkup, poražen je na Svetskom klupskom prvenstvu, a nedavno je ispustio i priliku da odbrani titulu u Turskoj.

"Shvatio sam snagu svog tima dan nakon što smo izgubili od Fenerbahčea sa 3-0 u polufinalu domaćeg prvenstva. Bili smo fizički veoma umorni, bili smo loše raspoloženi, bili smo u veoma lošoj situaciji. Pitao sam svoje igračice - Ko želi da trenira? Sve su rekle da žele".

Vakifbank odbranio tron, raduje se selektor Srbije! Apsolutna dominacija Egonu - 40 poena

Finale Lige šampiona nije donelo najbolju moguću odbojku, ali su navijači Vakifbanka mogli da uživaju...

"To nije bio sjajan meč, bila je utakmica puna tenzije... Ne brojim pehare, ne zanima me brojka, ali zahvaljujem mojoj porodici, zahvaljujem životu na prilikama koje mi pruža. Uveravam vas da je sa Vakifom lakše pobediti nego sa bilo kojim drugim timom. Ja sam svoju dužnost obavio najbolje što sam mogao".

Na terenu u Torinu je gospodarila Paola Egonu. Sa 40 poena je uništila sve protivničke nade...

"Ovo je bio njen meč. Ako se dobro sećate, prošle godine kada smo pobedili Koneljano u finalu, ona je postigla skoro 40 poena. Sada sam znao da protivnički tim nema oružje kojim bi je zaustavio... Džansu Ozbaj je dobro razumela šta treba da uradi, imala je igrača kojeg rivalke nisu mogle da zadrže i bila je u pravu što je insistirala na njoj. Dizač je pametan kada radi ono što mora, a ne kada izmišlja neke čudne stvari. Oni su dobro zaustavljali naše ostale napadače, ali su loše prošli protiv Paole. A mi smo veoma dobro zaustavili Tijanu Bošković, a nešto manje ostale".

Gvidetijev tim je Fener u Ligi šampiona izbacio posle zlatnog seta, a na isti način je on poražen u prvenstvu Turske.

"Šteta za taj drugi zlatni set, ali pobeda 4:0 je pravi podvig na svim nivoima. Uraditi to dva puta u jednoj nedelji bilo je skoro nemoguće. Posle tog poraza sam pred devojke u svlačionici stavio flašu šampanjca, pehar Lige šampiona i sliku hidre. Odatle smo počeli sve ponovo".

CEV

Iako su se popeli na krov Evrope, svesni su u klubu da ih čeka ponovo teška sezona zbog velikih promena...

"Trebalo bi da radimo kao na fudbalu, pa da postavimo neke granice na tržištu kad su transferi u pitanju... Mi smo morali da formiramo tim za narednu sezonu kada su bili zemljotresi u Turskoj - tada je bilo teško da se razgovara s ljudima i da se razmišlja o novcu. Mnogo bi drugačije bilo da se sve to dešava u maju, posle Lige šampiona. Sledeće godine imaćemo drugačiji Vakif, ali tako je bilo i ove, tako je bilo i pre dve...".

Dešavaju se promene, ali trofeji nastavljaju da se nižu. Gvideti je sinoć podigao 27. pehar otkad je u ovom klubu... Neverovatna brojka.

"Nije to važno. Jedino što računam su godine moje kćerke. Ona ima šest i po", u svom stilu je završio priču Đovani Gvideti, koji će se uskoro priključiti reprezentaciji Srbije na pripremama za Ligu nacija.

PIŠE: Miljana ROGAČ

EVROPSKE TITULE - ODBOJKAŠICE

11 - Dinamo Moskva

8 - Uraločka

7 - Volej Bergamo

6 - Vakifbank

3 - CSKA Moskva

2 - Olimpija Ravena, Kan, Peruđa, Prag, CSKA Sofija, Palavolo Matera

1 - Budimpešta, Levski Sofija, Koneljano, Mladost, Ezačibaši, Fenerbahče, Burevestnik, Šverin, Alma-Ata, Dubrovnik, Modena, Tenerife, Dinamo Kazanj, Kazalmađore, Novara